U okviru jedne Grupe kompanija, često se dešava da je vredna i jednistvena nematerijalna imovina generisana u jednoj od firmi članica, dok druge firme članice koriste tu nematerijalnu imovinu. Na primer, matična kompanija je decenijama gradila brend, potom je osnivala firme ćerke u drugim državama a te firme su koristile benefit tog brenda.

Postavlja se pitanje, da li treba fakturisati naknadu za korišćenje nematerijalne imovine odnosno brenda (royalty fee) , firmi ćerki i po kojoj ceni?

Osnov generisanja profita unutar svake Grupe je nematerijalna imovina, kao što su brend, licenca, franšiza, know-how, patent, softver itd. U tom kontekstu, prilikom primene načela ’’van dohvata ruke’’ podela profita između članica unutar Grupe se vrši na osnovu doprinosa svake od njih kreiranju nematerijalne imovine. Između povezanih lica se često javljaju transakcije korišćenja i prenosa nematerijalne imovine, a retko su adekvatno dokumentovane i vrednovane u skladu sa načelom ’’van dohvata ruke’’, što izlaže obveznike riziku transfernih cena.

Ovakve transakcije se analiziraju sa aspekta identifikovanja specifičnih oblika nematerijalne imovine, troškova i aktivnosti nastalih pri kreiranju aktive (analiza doprinosa u stvaranju nematerijalne imovine), njenog uticaja na finansijske performanse i s tim u vezi, koristi koja će nematerijalna imovina doneti vlasniku u budućnosti (procena vrednosti nematerijalne imovine).